Divlja svinja je jedan od najinteligentnijih i najprilagodljivijih krupnih sisara Parka prirode. Njeno prisustvo u ritovima Malog Bosuta ključno je za prirodno obnavljanje šumskih ekosistema.
Ove životinje žive u strogo hijerarhijski uređenim krdima koja predvodi starija, iskusna krmača. Poznate su po svom snažnom njušenju i „riju“ tla u potrazi za korenjem, žirevima, ali i malim beskičmenjacima. Ovim aktivnostima one zapravo vrše aeraciju zemljišta i pomažu u rasejavanju semena hrasta lužnjaka, čime direktno utiču na ekološku dinamiku i regeneraciju šuma.
Život u trsci i blatu
Obale Bosuta, sa svojim gustim trščacima i mekim, muljevitim tlom, predstavljaju idealno stanište. Divlje svinje ovde pronalaze neophodna mesta za „kaljužanje“ (kupanje u blatu), što im je neophodno za termoregulaciju i zaštitu od kožnih parazita. Kao odlični plivači, često presecaju tok reke Bosut, seleći se iz gustih šuma Morovića u atare Višnjićeva i Batrovaca.
„Divlja svinja je vitalna karika u lancu ishrane. Njeno kretanje kroz šikare i ritove stvara staze koje koriste i druge, manje životinje, dok njena aktivnost u tlu priprema podlogu za nicanje novih generacija sremačkih šuma.”
Monitoring i reprodukcija
Mladi, poznati kao prugasti prasadi, rađaju se u proleće u skrivenim „ležajevima“ napravljenim od suve trave i granja. Služba monitoringa redovno prati kretanje krda putem foto-zamki, naročito u zonama stroge zaštite, kako bi se osigurao mir neophodan za uspešan razvoj podmlatka.
Tehnički profil
- Društvena struktura: Krda (porodične grupe)
- Ishrana: Svaštojed (žir, korenje, larve)
- Mladi: Karakteristične pruge (do 6 meseci)
- Čula: Izuzetno razvijen sluh i njuh
- Težina: 80 – 200 kg (veprovi veći)
Značaj za Park
- Prirodno podmlađivanje šuma
- Aeracija šumskog zemljišta
- Regulacija populacije insekata
Gde je detektovati?
Trščaci uz Bosut, hrastovi kompleksi oko Morovića i vlažne nizije u blizini Studve.