Uklija, poznatija pod lokalnim imenom keder, možda je najsitniji, ali je istovremeno i jedan od najvažnijih stanovnika reke Bosut. Bez nje, život krupnih grabljivica bio bi nezamisliv.
Ova vitka riba ima izduženo telo prekriveno nežnom, srebrnastom krljušću koja ima specifičan metalni odsjaj i lako se skida pri dodiru. Uklija je izrazita riba površinskih slojeva vode, uvek u pokretu i uvek u jatima. Njena usta su okrenuta nagore (gornja), što je evolutivna prilagođenost za sakupljanje insekata i planktona sa same površine rečnog ogledala.
Energija rečnog toka
U Parku prirode „Mali Bosut“, jata uklija se mogu videti gotovo svuda gde voda miruje ili lagano teče, naročito oko Morovića i Višnjićeva. Ona je prva riba koja reaguje na toplotu sunca i prva koja najavljuje prisustvo grabljivica svojim brzim, paničnim begovima („prskanjem”) po površini.
„Gde vidite jatno kretanje uklija na površini, budite sigurni da je bucov ili smuđ u blizini. Ona je osnovna energetska baza reke i ključ opstanka plemenitih vrsta koje naseljavaju ovaj zaštićeni pojas.”
Biološki značaj i zaštita
Iako se retko lovi radi ljudske konzumacije, uklija je nezamenljiva u sportskom ribolovu i ekologiji. Njena velika brojnost održava biološku raznovrsnost jer služi kao primarni plen za štuku, soma i bucova, čime rasterećuje mlađ drugih plemenitih vrsta. Očuvanje priobalja obraslog vegetacijom ključno je za njen mrest, a samim tim i za stabilnost celokupne ihtiofaune Bosuta.
Tehnički profil
- Građa: Vitka, vretenasta
- Boja: Srebrno-bela (visok sjaj)
- Ishrana: Insekti, plankton, alge
- Mrest: Maj – Jun
- Dužina: Retko preko 15-18 cm
Ekološka uloga
- Status: Veoma brojna / Stabilna
- Značaj: Primarna hrana predatora
- Sloj vode: Pelagijal (površina)
- Indikator: Prisustva kiseonika