Zelena pupavka je najodgovornija za fatalne ishode trovanja gljivama širom Evrope, a njena prisutnost u šumama oko Malog Bosuta zahteva maksimalan oprez. Samo jedna gljiva srednje veličine sadrži dovoljno amatoksina da usmrti odraslu osobu.
Morfološke karakteristike
Šešir: Prečnika od 6 do 15 cm. Boja je maslinasto-zelena, žućkasto-zelena ili bledo zelena, često sa radijalnim vlakancima. Površina je glatka, a u vlažnim uslovima blago lepljiva.
Himenijum (Listići): Listići su uvek beli, veoma gusti i slobodni (ne dodiruju dršku). Ovo je ključna razlika u odnosu na mnoge jestive gljive koje imaju listiće u boji.
„Najveća opasnost zelene pupavke leži u njenom prijatnom ukusu i mirisu, kao i u dugom latentnom periodu. Prvi simptomi trovanja javljaju se tek 6 do 24 sata nakon konzumacije, kada su toksini već naneli nepopravljivu štetu jetri i bubrezima.”
Stanište i prepoznavanje
U slivu Malog Bosuta najčešće raste u simbiozi sa hrastom i bukvom, ali se može naći i u mešovitim šumama. Pojavljuje se od jula do oktobra. Karakteristična je po beloj dršci koja nosi viseći prsten (venčić) i bazi koja je obavijena belom, kesastom ovojnicom (volva ili "jaje").
Identifikacija
- Porodica: Amanitaceae
- Sezona: Leto – Jesen
- SMRTNO OTROVNA
- Otrov: Amatoksini i falotoksini
- Stanište: Listopadne šume (hrast)
Ključni znaci
- Šešir: Maslinasto-zelen
- Listići: Uvek beli
- Osnova: Kesasta volva u zemlji
- Prsten: Viseći, beli venčić
Najčešće zabune
Berači je često greškom sakupljaju zamenjujući je za jestive zeke (Russula virescens) ili mlade šampinjone. Ključna razlika: šampinjoni imaju listiće koji vremenom postaju crni ili braon, dok pupavka uvek zadržava snežnobele listiće i ima volvu u osnovi drške.
Postupak kod sumnje
Kod najmanje sumnje na konzumaciju zelene pupavke, neophodno je hitno javljanje u najbližu medicinsku ustanovu (Šid ili Sremska Mitrovica). Ne čekajte pojavu simptoma. Poneti ostatke gljive ili povraćani sadržaj radi laboratorijske analize i brže primene antidota.