Velika sunčanica je jedna od najuočljivijih i najlepših gljiva koje se mogu sresti na obodima šuma uz Mali Bosut. Zbog svog impresivnog rasta i prepoznatljivog izgleda, često se naziva i "šumski kišobran".
Detaljna morfologija
Šešir: U mladosti je jajolik i tamnosmeđ, a kasnije se širi u ogroman "kišobran" prečnika do 30 (pa i 40) cm. Osnova je krem boje, prekrivena krupnim, koncentričnim smeđim ljuspama, dok je na samom centru izraženo tamnije ispupčenje (grbica).
Drška: Izuzetno dugačka (do 40 cm) i vitka, u osnovi zadebljana. Karakteristično je "zmijolika" – prekrivena sitnim smeđim šarama na svetlijoj podlozi. Na dršci se nalazi krupni, dvostruki beli prsten koji se može slobodno pomerati gore-dole.
„Meso sunčanice je belo, mekano i nežno u šeširu, dok je u dršci tvrdo i žilavo, zbog čega se za jelo koristi isključivo šešir. Ima blag, veoma prijatan ukus i miris koji podseća na lešnike.”
Stanište i ekologija
U slivu Malog Bosuta, sunčanica najčešće naseljava proplanke, svetle ivice hrastovih šuma i pašnjake bogate humusom. Pojavljuje se od leta do kasne jeseni, često u manjim grupama ili "vilinim krugovima". Voli suva i osunčana mesta, odakle i potiče njeno narodno ime.
Mikološki profil
- Porodica: Agaricaceae
- Sezona: Avgust – Novembar
- Jestiva vrsta
- Vrednost: Prva klasa (Delikates)
- Stanište: Proplanci i rubovi šuma
Karakteristike
- Šešir: Ljuspast, sa grbicom
- Prsten: Pomičan, dvostruk
- Drška: Šarena (zmijolika)
- Listići: Gusti, beli, slobodni
Oprez pri prepoznavanju
Iako je lako prepoznatljiva, berači početnici treba da budu oprezni kako je ne bi zamenili sa srodnim, manjim vrstama iz roda Lepiota koje mogu biti otrovne. Glavno pravilo je: prava sunčanica je uvek velika i njen prsten se uvek može pomerati.
Kulinarska vrednost
Najpopularniji način pripreme u Sremu je pohovanje celih šešira, čime se dobija jelo nalik na bečku šniclu. Takođe je izvrsna na žaru ili punjena, a zbog svog blagog ukusa omiljena je među svim generacijama.