Šumsko pile je jedna od najlakše uočljivih gljiva u slivu Malog Bosuta. Zbog svoje jarke boje i rasta na stablima, često se vidi izdaleka, naročito na vrbama i hrastovima koji se nadvijaju nad samu reku.
Detaljna morfologija
Telo: Sastoji se od brojnih lepezastih šešira koji rastu jedan iznad drugog, formirajući krupne busene teške i po nekoliko kilograma. Ivice su talasaste i deblje od ostatka "mesa".
Boja: Gornja površina je u početku sumporno-žuta do jarko narandžasta. Sa starenjem, boja bledi i postaje prljavo bela ili bledo siva, a gljiva postaje tvrda i lomljiva.
„Meso šumskog pileta je u mladosti veoma mekano, sočno i limun-žute boje. Svoj naziv duguje teksturi koja, kada se termički obradi, neverovatno podseća na pileće belo meso, sa blago kiselkastom notom.”
Stanište i ekologija
Ova gljiva je parazit koji uzrokuje crvenu trulež na drveću. U Parku prirode „Mali Bosut”, najčešće se nalazi na starim stablima vrbe, topole i hrasta lužnjaka. Pojavljuje se od proleća (maja) pa sve do rane jeseni, naročito nakon visokih vodostaja i porasta vlažnosti vazduha.
Mikološki profil
- Porodica: Polyporaceae
- Sezona: Maj – Oktobar
- Uslovno jestiva
- Vrednost: Dobra (samo mlada)
- Stanište: Stabla i panjevi lišćara
Karakteristike
- Boja: Jarko žuto-narandžasta
- Himenijum: Sitne sumporne pore
- Ukusi: Blago kiselkast
- Rast: Busenast (lepezast)
Uloga u prirodi
Iako je agresivan parazit za drvo, šumsko pile igra važnu ulogu u kruženju materije u šumama pored Bosuta. Nakon što drvo oslabi i sruši se, ono postaje stanište za brojne insekte i ptice, poput detlića, čime se obogaćuje biodiverzitet parka prirode.
Kulinarski savet
U Sremu se šumsko pile tradicionalno priprema pohovano ili kao paprikaš. Zbog svoje sposobnosti da upije arome, izvrsno se slaže sa belim lukom i začinskim biljem. Preporučuje se obavezno kratko prokuvavanje pre finalne pripreme.