Iako na prvi pogled podseća na zmiju, slepić je zapravo gušter bez nogu. On je jedan od najdiskretnijih i najkorisnijih stanovnika naših vrtova i rubova šuma uz Bosut.
Njegovo telo je prekriveno sitnom, izuzetno glatkom krljušću koja mu daje karakterističan bakarni ili bronzani odsjaj, po čemu je lako prepoznatljiv. Za razliku od zmija, slepić poseduje očne kapke koji se pomeraju, što mu omogućava da trepće. Veoma je spor i potpuno bezopasan za ljude. Kao i većina drugih guštera, poseduje sposobnost autotomije – odbacivanja repa u slučaju opasnosti kako bi zbunio predatora i sebi kupio vreme za beg.
Prirodni regulator štetočina
Slepić je aktivan uglavnom u sumrak ili nakon kiše, kada izlazi iz skrovišta ispod trulih stabala, lišća ili kamenja. U atarima Šida i Morovića često se sreće u vlažnijim delovima rubnih šuma. Hrani se puževima golaćima, raznim insektima i glistama, što ga čini dragocenim saveznikom u održavanju biološke ravnoteže u voćnjacima i baštama koje se naslanjaju na Park prirode.
„Zbog svoje tromosti i nemogućnosti brzog bega, slepić je često žrtva ljudskih zabluda. Edukacija o njegovoj bezopasnoj prirodi ključna je za očuvanje ove vrste na nasipima Malog Bosuta, naročito tokom prolećnih radova.”
Životni ciklus i hibernacija
Kao i mnogi drugi gmizavci Srema, slepić zimu provodi u stanju mirovanja, često se udružujući sa drugim jedinkama u podzemnim rupama ili trulim panjevima. Dugovečna je vrsta i može doživeti preko 30 godina u prirodi. Iako mu je populacija stabilna, ugrožava ga intenzivna poljubrivreda i gubitak vlažnih mikrostaništa koja su mu neophodna za opstanak.
Tehnički profil
- Tip: Beznogi gušter
- Dužina: Do 40-50 cm
- Ishrana: Puževi golaći, gliste
- Aktivnost: Sumrak, vlažno vreme
- Sposobnost: Autotomija (rep)
Status zaštite
- Srbija: Zaštićena vrsta
- Bernska konvencija: Prilog III
- IUCN: LC (Stable)