Livadski gušter je snažan i zdepast gušter koji naseljava sunčane nasipe i travnata staništa uz reku. Posebno je atraktivan tokom proleća kada mužjaci drastično menjaju boju.
Karakteriše ga braon osnovna boja sa nizom beličastih pega na leđima. Međutim, tokom sezone parenja, bokovi mužjaka postaju jarko zeleni, što ih čini veoma uočljivim u niskoj vegetaciji. Za razliku od zidnog guštera, livadski je znatno masivniji i zdepastije građe, te preferira otvorena travnata staništa gde može lako pronaći skrovište u zemlji ili ispod gustih busenova trave.
Stanovnik otvorenih predela
U Parku prirode „Mali Bosut“ ova vrsta bira suvlja mesta, poput odbrambenih nasipa i ivica puteva, na kojima se brzo zagreva na jutarnjem suncu. Izrazito je teritorijalan, a mužjaci često ulaze u borbe oko dominantnih mesta za sunčanje i pristup ženkama. Zbog svoje zdepaste građe, nije spretan penjač kao zidni gušter, već se oslanja na brzinu i poznavanje terena pri tlu.
„Monitoring livadskog guštera na potezu između Adaševaca i Batrovaca potvrđuje važnost održavanja travnatih površina. Intenzivna košenja u pogrešno vreme mogu direktno ugroziti populaciju, naročito u periodu polaganja jaja u topla, peskovita zemljišta.”
Dinamika staništa
Kao tipična heliotermna životinja, livadski gušter je najaktivniji tokom sunčanih dana. Njegova ishrana se uglavnom sastoji od skakavaca, pauka i tvrdokrilaca, što ga čini prirodnim regulatorom štetočina u agroekosistemima koji se naslanjaju na granice Parka prirode. Zimu provodi u rupama koje sam kopa ili napuštenim hodnicima glodara, duboko ispod granice smrzavanja.
Tehnički podaci
- Dužina: oko 20 - 25 cm
- Građa: Robusna i zdepasta
- Ishrana: Skakavci, tvrdokrilci
- Status: Zaštićena vrsta
- EU Habitat: Prilog IV
Gnezdo
- Jaja polaže u vlažan pesak
- Dubina jame 5 - 10 cm
- Inkubacija zavisi od sunca